Vrsta dela: dnevnik
Vreme radnje: 12. juna 1942. – 1. avgusta 1944.
Mesto radnje: Holandija
Kratak sadržaj
Ana Frank bila je jedna vesela i brbljiva devojčica koja je 12. juna 1942. proslavila 13. rođendan. Kao poklon je dobila dnevnik koji je tek trebalo da ispuni i ovde počinje priča koja je potresla svet. Odlučila je da će zapisati svoje misli i osećanja u ovaj dnevnik jer nije imala iskrenog prijatelja sa kojim bi ih mogla podeliti.
Iako ima i tri godine stariju sestru i roditelje i rođake ipak se ponekad oseća usamljeno i kao crna ovca jer je niko ne razume i majka se prema njoj i sestri Margot ponaša poput prijateljice. Iako okružena ljudima nikako nije sa nekim uspevala ostvariti dublji kontakt. 1933. iz Frankfurta su se preselili u Holandiju gde je otac dobio posao.
Svi rođaci koje su iza sebe ostavili u Nemačkoj, osetili su bes antisemitizma. Nakon 1940. rat dolazi do porodice Frank i svih ostalih Jevreja koji su se našli na Hitlerovom putu. Doneseno je mnoštvo zakona i proglasa kojima se ograničavalo njihovo kretanje i postali su građani drugog reda.
Smeli su da kupuju namirnice samo u određenim radnjama u određeno vreme, morali su biti kod kuće u 8, nisu smeli da posećuju javna mesta poput bioskopa ili pozorišta i morali su na odeću našiti izdajničku žutu zvezdu.
9. jula 1942. bio je dan kada se Anina porodica morala sakriti kako ih ne bi odveli u logore u koje su Jevreji bacani tokom Drugog svetskog rata. Ljudi koji su radili sa njenim ocem pomogli su im da pronađu skrovište u zgradi u kojoj su radili i toga dana Ana je u dnevniku imenovala to mesto koje će joj biti novi dom – Tajno skrovište.
Ove iste godine, 13. avgusta doneo je iznenađenje. Pridružila im se porodica van Dan, koja baš kao i porodica Frank nije imala kuda i bilo joj je potrebno skrovište na neko vreme. Sa njima se doselio i njihov jedini sin Peter. Ana u početku nije imala baš preterano visoko mišljenje o njemu.
Dolazak nove porodice na tren je izgledao kao dobra ideja. Svi su se dobro slagali, provodili vreme zajedno, jeli kao jedna velika srećna porodica. No život mnogo ljudi u skučenom prostoru neminovno je vodio do stvaranja sukoba i napetosti.
Tenzije su rasle sve više i više i uzrokovale razdražljivost kod ovih ljudi koji nisu mogli sebi da priušte luksuz da se pomaknu na tren jedni od drugih. Napetost je sve veća između Ane i gospodina van Dana, Ane i mame, i gospođe Van Dan i mame.
Vremena je bilo mnogo, a prostora malo. Ana i Peter nastavili su da se obrazuju i provodili su svoje vreme u učenju engleskog i francuskog jezika. Gospodin Kofius koji je bio tatin saradnik krišom im je donosio knjige iz biblioteke.
Nije se ograničavao samo na one za decu, pa se tako i Peter sa ocem posvađao oko jedne neprimerene knjige. Ana je volela istoriju i mitologiju i tata je sa njom počeo izrađivati porodično stablo što joj se jako svidelo.
Dok su porodica Frank i van Dan sakrivene izvan ovog „tajnog skrovišta“ na ulici se događaju strahote. Kamioni dolaze i masovno odvode, muškarce žene i decu u logore. Putevi su opasni za Jevreje, a logori strašna mesta iz kojih se mnogi nikada neće vratiti.
17. novembar donosi osmog stanara. To je gospodin Albert Dusel i on je zubar. Delovao je kao drag stariji gospodin i odlučeno je da će on spavati u Aninoj sobi. Nakon nekog vremena Ana je počela da primećuje da on baš i nije tako drag kako se čini, a njega je iritirala ova devojčica koja govori šta misli. Svađa je buknula oko stola u sobi, koji je Ana htela da koristi samo dva puta nedeljno na nekoliko sati. Na kraju je morala tražiti pomoć od tate koji je stao na njenu stranu.
Kako je prostor bio vrlo ograničen i ljudi su morali da postave pravila, jer bi stvari inače brzo izmakle kontroli. Dakle vreme za spavanje je u 10, a ustajanje svakoga jutra u 7:30 osim praznicima i nedeljom kada se spava do 10:30. Posebno je bitna tišina jer bi svaka glasna buka mogla rezultirati otkrivanjem porodica, stoga se mora govoriti tiho i po redu.
Radio se mogao slušati tek nakon 6 uveče i slušalo se sve osim nemačkih stanica. Za večeru nije postojalo određeno vreme, već je sve zavisilo od vesti. Kupanje je takođe bilo ograničeno i kupali su se samo nedeljom ujutro. Život je bio težak i strogo određen pravilima.
Situacija se sve više zaoštrava, ljudi su nemirni i počinju neredi. Pljačke i provale postale su uobičajene i čak je bilo i nekoliko pokušaja provale u zgradu u kojoj se nalazilo skrovište. Svi su bili prestravljeni. Dođe li policija u zgradu velike su šanse da bi mogli otkriti skrovište i sve ih poslati u logor.
Ana je vremenom prestala toliko da priča za stolom, jer je to bilo mnogo bolje za nju, ali svejedno je osećala potrebu za pravim prijateljem i nekim ko će je poslušati. Tu osobu je neočekivano pronašla u Peteru.
Kako su zajedno provodili sve više vremena ona je o njemu imala sve lepše mišljenje. U dnevnik je zapisala kakao se bojala da mu ne dosađuje, ali dogodilo se suprotno. Peter je nju zavoleo i buknula je mladalačka ljubav. Ni jedno od njih nije bilo u potpunosti sigurno šta oseća, ali to više nije bilo samo prijateljstvo.
Anin dnevnik završava unosom od 1. avgusta 1944. u kojem šalje pismo Kiti. Govori o svojoj protivrečnoj prirodi i o jednoj veseloj, brbljivoj, nestašnoj i vedroj devojčici. Napominje kako postoji i ona dublja i bolja Ana koju retko ko poznaje i zato je svi smatraju u potpunosti nesnošljivom, mnogo više nego što ona to zaista jeste.
4. avgust je bio koban dan na koji je policija uhapsila sve stanovnike Tajnog skloništa, uključujući i neke od tatinih kolega koji su im pomagali i odvode ih u koncentracione logore. U jednom od njih na kraju Ana i umire od tifusa 1945.
Likovi: Ana, Peter, Anini otac i majka, gospodin i gospoda van Dan, Albert Dusel
Beleška o autoru
Ana Frank (Aneli Mari Frank) rođena je 12. juna 1929. a umire od tifusa u koncentracionom logoru Bergen-Belsen početkom 1945. godine.
Rođena je u Frankfurtu i većinu života je živela u Amsterdamu ili blizu njega. Iako je imala nemačko državljanstvo izgubila ga je 1941. Njen dnevnik, po kom je kasnije postala poznata zabeležio je iskustva mlade devojke koja je bila prisiljena da se sakriva tokom nemačke okupacije Holandije.
Porodica Ane Frank preselila se iz Nemačke u Holandiju 1933. i zarobljeni su tamo tokom 1940., kada je započela nemačka okupacija.
Progoni Jevreja bili su sve okrutniji i žešći i porodica je 1942. bila prisiljena da se sakrije u skrivenim prostorijama unutar zgrade u kojoj je radio njen otac.
Anin otac jedini je preživeo narednih nekoliko godina koje su obeležene otkrivanjem i slanjem u koncentracone logore.
Pronašao je Anin dnevnik i 1947. on je po prvi put objavljen, pet godina nakon toga preveden je na engleski i zatim na gotovo sve svetske jezike, kako bi svi mogli iskusiti strahote rata kroz oči jedne devojčice.
Nema komentara:
Objavi komentar