ratak sadržaj
Etjen Lantje je mladić koji iz Pariza dolazi u mali rudarski gradić Vore kako bi pronašao posao. Otpušten je s posla mehaničara u Parizu jer je uvredio nadređenog. U to vreme celom državom vlada kriza. Zatvaraju se fabrike i retko tko pronalazi posao. Kada se zaustavio kod rudnika, Etjen je upoznao starog Vinceta Maea, zvanog Bonemort, koji je noću istovarivao ugljen iz vagona. Starac se ne nije previše nadao da bi mladić mogao da pronađe posao, ali sutradan, kada je posao trebao da započne, mladić uskoči na radno mesto u Maeovoj skupini, jer je upravo ta skupina nedavno ostala bez jednog svog radnika.
Etjen upoznaje porodicu Mae i oduševljava se njima. Oni su mnogobrojna, siromašna porodica u koji svi radno sposobni rade. Među njima su otac Bonemort, najstariji sin Zaharije, ćerka Katarina i jedanaestogodišnji dečkić Žan. Oni ranom zorom idu u ugljenokope, a u kući ostaju majka, devetogodišnja Alzira, šestogodišnja Lenora, sin od četiri godine Henri i novorođenče Estel. Svi oni žive u malenom i skučenom prostoru, Prostor je toliko malen da se svi oni navikli da spavaju, jedu, kupaju se, jednostavno žive jedno pred drugim. Njihov život, kao i život svake porodice u rudarskom naselju, obilježava beda.
S druge strane, njihovi poslodavci, vlasnici rudnika, bogata su elita koja živi u obilju, Porodice se nalaze i zajedno objeduju raspravljajući o sudbini rudnika, a time i rudara te njihovih porodica.
Etjen je u rudniku radio zajedno s članovima porodice Mae, a to znači i s Katarinom. Kada je prvi put vidio Katarinu, mislio je da je muško, videvši koliko je žilava i kako naporno radi. On se vrlo brzo zagledao u nju. Radeći, postajali su jako bliski. Ali Katarina je neslužbeno pripadala Šavalu. On je bio grub i neprijatan mladić koji je nju već smatrao svojom ženom, a ona mu se pokoravala bez razmišljanja, smatrajući da zaslužuje nasilje koje ovaj provodi nad njom, Šaval je otpočetka mrzio Etjena. a ta mržnja bila je obostrana.
Glad u porodici Mae bila je sve veća, pa je gospođa Mae otišla prositi milostinju kod bogate porodice Gregor, vlasnika rudnika. Oni su imali tek jednu ćerku Cecil. Nisu bili previše osetljivi na siromaštvo svojih radnika, pa su gđi Mae umesto novca dali tek jedno pecivo.
Njihova sljepoća naspram bede rudara bila je tolika da su smatrali kako oni i suviše lepo žive, napominjući kako bi i bogataši trebali ponekad tamo da borave i uživaju u miru i svežem zraku.
U međuvremenu je život u ugljenokopima postajao sve teži i opasniji. Radnici su nastojali da iskopaju što više ugljena jer su bili plaćeni po težini iskopanog. Zato nisu hteli da troše svoje vreme na osiguravanje ugljenokopa gredama. Zbog toga su se često događala urušavanja u kojima su ljudi ginuli ili bivali ozljeđeni.
Dodatno nezdovoljstvo među rudarima donela je nova odredba po kojoj će se radnicima smanjiti cena rude koje iskopaju i uvesti kazna za nepostavljanje sigurnosnih greda. Ta odredba odnosila je još više novca iz siromašnih džepova, smeštajući ih ravno u bogataške.
Sve ovo potaknulo je Etjena da razmišlja u pobuni i štrajku. Živeo je u gostionici gde je upoznaor ruskog emigranta. On je u njega počeo da usađuje ideje o borbi protiv izrabljujućeg kapitala. Etjen se zanosio idejama Internacionale. Pokušavao je da osnuje udruženje rudara i, ako je potrebno, pokrene štrajk
Nema komentara:
Objavi komentar