Sergej Aleksandrovič Jesenjin jedan je od najpoznatijih ruskih pesnika. Pripadao je pravcu imažinizma. Imažirizam je nastao u Engleskoj 1912. godine, a u proširio se po Rusiji 1918., zaslugama Anatolija Marijengofa, Vadima Šeršeneviča i Sergeja Jesenjina. Osnivanjem tog pravca u Rusiji, ovi pesnici želeli su da se distanciraju od futurizma, iako su stilski, oni naslednici ego-futurizma.
Svaka od Jesenjibovih pesama veoma je posebna i nosi snažnu poruku, ali za njihovo bolje razumevanje, potrebno je znati za pojedine istorijske događaje koji su se desili u Rusiji za vreme života Sergeja Jesenjina, kao što su Oktobarska revolucija i Krvava nedelja, o kojima piše u poemi „Krčmarska Moskva“.
Pesmu „Do viđenja, druže, do viđenja“, prate mnogobrojni mitovi. Smatra se da je Jesenjin na zidu hotelske sobe u kojoj je izvršio samoubistvo, krvlju napisao te dve strofe. Prethodnog dana je prijatelju u džep kaputa ubacio papirić na kome su pisali isti stihovi. Vest o samoubistvu bila je razglašena štampom pre policijske i medicinske istrage, zbog čega se smatra da je Jesenjin zapravo bio ubijen, a način njegove smrti objavljen je po nalogu sovjetskih vlasti. Dokazano je da je objavljena pesma ispravljena, jer se ta verzija razlikuje od originala, koji ima pet strofa. Unatoč drugim brojnim činjenicama i dokazima, način njegove smrti ipak je ostao nerasvetljen. Ipak, tokom analize, pesmu možemo posmatrati iz dva ugla: kao posvetu prijatelju i kao obraćanje bilo kome.
„Pesmu o keruši“ Jesenjin je napisao 1915. godine. Ona opisuje istinit događaj iz njegovog rodnog sela. Interesantan je zapis Maksima Gorkog, koji se u Berlinu 1922. sreo sa Jesenjinom i zamolio ga da mu odrecituje pesmu. Njegov zapis tvrdi sledeće: „Kada je izgovorio poslednje stihove, pale su i njene oči pseće kao zlatni sjaj zvezda u sneg i u njegovim očima takođe zablistaše suze. Tada sam pomislio da je Jesenjin ne toliko čovek, koliko instrument, harfa, koju je priroda stvorila samo za poeziju, da izrazi beskrajnu tugu polja, ljubav prema svemu što živi na svetu i milosrđe – koje od svega drugog – zaslužuje čovek“.
Veliku pažnju čitalaca i javnosti privukla je i njegova pesma „Crni čovek“. Iako se kod glavnog motiva pesme radi o njegovom „drugom ja“, postoje izvori koji su tvrdili da je Jesenjin zaista bio uhođen.
Jesenjin se ženio tri puta, a svoju najveću ljubav, Isidoru Dankan, posle ružnog raskida, pominje u poemi „Krčmarska Moskva“. Po tome zaključujemo da su njegove pesme zapravo njegova biografija. Njegove pesme su burne, duboke i osećajne, baš kao što je bio i život Sergeja Aleksandroviča Jesenjina.
Do viđenja, druže, do viđenja – analiza pesme
Ovu pesmu je autor napisao mnogo pre nego što je izvršio samoubistvo. Iako je posvećena njegovom prijatelju, odnosi se i na sve one koji su ga voleli. Tema pesme je rastanak sa životom. U prvoj strofi, pesnik stihovima „do viđenja, druže, do viđenja“ oprašta se sa prijateljem. Ove reči napisane su odvojeno, jer u poslednja dva stiha, saznajemo da se pesnik nada njihovom ponovnom susretu. Stihovima: „Čuvaju te, mili, moje grudi“, poručuje prijatelju da ga voli.
U drugoj strofi rečima „bez stiska, bez glasa“, saznajemo da su one jedine koje autor prenosi prijatelju i da planira otići bez pravog pozdrava. Poručuje mu da ne treba tugovati, jer „Nije novo umreti pre svog časa“, tj. on nije prvi čovek koji je doneo odluku da ode sa zemlje, pre no što treba, „Al’ ni život nije novost prva“. U obe strofe stihovi su slobodni, a rima je ukrštena.
Pismo majci – analiza pesme
Pismo u vidu pesme pesnik je poslao majci, zato što je saznao da je zabrinuta. Ona živi siromašno i skromno na selu. Često izlazi do puta u starom, iznošenom kaputu, nadajući se povratku sina. Tužna je zbog njegovog depresivnog stanja i načina života. Pismo predstavlja utešan odgovor na njenu brigu. Pesnik joj poručuje da uprkos stanju u kom se nalazi i dalje je nežan. Ne bi moglo ništa da mu se desi, a da nju prvo ne vidi. Poručio je kako će u proleće doći kući. Nema potrebe da mu se majka nada njegovom dolasku pre toga. Uprkos depresiji, porušenim nadama i snovima, pesnik teši majku, (a i sebe) da je ona jedino sunce u njegovom životu. Pesmu čini devet katrena, nepravilne rime.
Pesma o keruši – analiza pesme
U pesmi je opisan istinit događaj iz pesnikovog rodnog sela Konstantinova. Jesenjin je gajio veliku ljubav prema životinjama, a ovi snažni stihovi su samo jedni od mnogih koji tu ljubav i dokazuju. Prva strofa opisuje scenu u pojati, u kojoj leži keruša sa tek rođenim štencima. Ističe se kolorit strofe, jer se radnja dešava u svitanje. Prisutne su zlatna i riđa boja, što simbolizuje radost, olakšanje posle naporne noći i mir. Druga strofa izražava kerušinu ljubav prema štencima. Ona ih je mazila i lizala „jezikom crvenim“ sve do mraka. Crvena boja i stihovi „I kopneo sneg je zagrejani ispod njegog toploga stomaka“, opisuju njenu ogromnu, majčinsku ljubav.
U trećoj strofi, pojavljuje se „seljak natmureni“ koji u vreme kada su kokoške zadremale, stavlja štence u vreću i odlazi na reku da ih baci. Epitet „natmureni“ simbolizuje oholost seljaka, kog nije briga ni za štence, ni za kerušu. On je simbol okrutnog života, smorenog i apatičnog. U četvrtoj strofi opisana je agonija majčinske ljubavi keruše. Trčala je za seljakom, u nadi da će prići štencima. Nakon toga je dugo gledala u „nezamrzlo ogledalo reke“ u kojoj su otplovili.
U petoj strofi keruša se, ližući svoje izmoreno, oznojeno telo, vukla po prtini, vraćajući se kući. Mesec joj se učinio kao jedno njeno riđe štene. U šestoj strofi, saznajemo da je keruša celu noć zavijala i gledala u mesec, pativši za svojim štencima. „Visina modra“ opisuje sveža osećanja njene neizrecive tuge i potištenosti.
U sedmoj strofi opisuje se kako je svanulo jutro, a kerušine pseće oči nemo su se skotrljale u sneg. Poznavaoci poezije Jesenjina ističu da sneg u ovom slučaju simbolizuje mrtvački pokrov rasprostrt preko zemlje. To nam govori da je keruša ostala u tupom, depresivnom stanju, s kojim će dalje morati nastaviti da živi. Stihovi u pesmi su slobodni, a rima ukrštena.
Ispovest huligana – analiza pesme
Ova pesma, kao što i sam naslov otkriva, ima formu ispovesti. Pesnik u njoj sebe proziva huliganom. Na početku pesme Jesenjin naglašava da je pisanje poezije teško i da to ne može svako. Dalje kroz pesme shvatamo da je još to teže ukoliko si proganjan i omalovažavan brojnim negativnim kritikama. Pesnik opisuje sebe kao nečešljanog, „s’ glavom kao petrolejkom“, što simbolizuje siromaštvo, ushićenje i usijanu glavu punu ideja.
Pesnik govori kako voli da osvetljava duše kritičara i zlih jezika koji ga odbacuju. Njihove su duše „kao jesen bez lista“, što znači tmurni, bez imalo radosti i razigranosti. Voli takođe njihove psovke i kritike jer ga teraju da traži utehu u uspomenama na svoj zavičaj, ocu i majci, koji „Za svaku psovku vašu bačenu na mene dojurili bi oni da vilama vas kolju“. Kritičare naziva seljacima, ne omalovažavajući pritom ljude koje žive na selu, već miseći na sramne karakterne osobine. Žali ih što se boje smrti i što ne shvataju da je on najbolji pesnik u Rusiji.
Iako sada nosi lakirane cipele, u njemu se javlja „lola iz seoskih varnica“ koji je od radosti pijan kad sretne zapregu đubriva s rodnih polja ili vidi kravu. To znači da, iako živi u gradu i boljim uslovima, još uvek voli i poštuje selo, kao i svaki deo seoskog života. U devetoj strofi pesnik govori kako mu je veoma dragu domovinu „prekrila vrbova rđa tuge“. Sa setnom radošću se priseća detinjstva i zavičaja i pita se šta se promenilo. Ističe se motiv psa sa kojim bi, kada majka ne vidi, delio i jeo „ukraden“ hleb, ni malo se ne gadivši. Utešne reminiscencije u njemu su probudile nežnost, zato svim želi laku noć.
Nakon toga, stihovima „Svetlosti modra, sjaju u modrini! I mreti je lako u takvom azuru!“. Čini se kao da se budi iz sna i vraća svojoj depresiji, zbog čega se ponovo seća kritičara i njihovih teških reči. Stihovi „Mojim ćupom, kao i avgustom teče vino uzburkane kose. Hteo bih da budem jedro žuto k onom kraju kud nas vali nose“, predstavljaju njegovo trenutno stanje.
Moglo bi se reći da je ova pesma blaga, subjektivna i sažeta autobiografija pesnika, jer opisuje piščevu prošlost, sadašnjost i nadanja za budućnost. Pesma se sastoji od šesnaest strofa, slobodnih stihova i isprekidane rime
Nema komentara:
Objavi komentar