Kratak sadržaj
Prvi čin drame započinje lepim sunčanim danom, a u centru pažnje su tri sestre, Irina koja slavi imendan i simbol je mladosti i proleća, Olga je glavna i odgovorna u porodici nakon očeve smrti i na kraju Maša, sestra koja je nezadovoljna svojim brakom i uzaludno potrošenom mladosti.
Tri sestre nakon smrti oca pukovnika ostaju da žive sa bratom Andrejem u provincijskom gradiću, ali pokušavaju da se vrate u Moskvu gde su rođene i obrazovane. Andrejeva žena Nataša i njen ljubavnik, uticajni Protopopov, zadaju nevolje trima sestrama te se prekrasan dom pretvara u malograđansku kuću ispunjenu bračnim lažima i gramzivošću.
U prvom činu okosnicu dramske radnje čini slavlje Irininog imendana. U kuću dolaze vojni oficiri Tuzenbah, Soljoni, Fedotik, Rode i vojni lekar Čebutikin, i novo lice oficir Veršinjin.
U drugom činu gotovo i nema spoljnih događanja. Svaki od likova živi svoj život. Irina je nezadovoljna telegrafskinja, Maša pije, Olga postaje direktorica škole, a brat Andrej živi pod papučom žene Nataše i radi u okružnoj upravi. Nataša zabranjuje kućnu zabavu koja nije po njenom ukusu, navodno zbog bolesti sinčića Bobika, a zatim odlazi na noćnu vožnju sa ljubavnikom Protopopovim.
Treći čin kao u klasičnoj drami, donosi vrhunac zapleta kada negde u gradu bukti požar. Iako dom Prozorovih nije zahvaćen u plamenu, simbolika je u izgoreloj veri i nadi sestara za boljom budućnosti. Sumorna noć za tri sestre je dosegla vrhunac kada su saznale da je njihov brat Andrej prokockao kuću. Jedina realna od početka, sestra Maša, svesna je bezvrednosti njihovog brata i Natašine pogubnosti.
Početak trećeg čina pun je katastrofičnih detalja. Čebutikin se osuđuje zbog nesposobnosti jer nije uspeo da spase neku ženu na umoru i počinje da pije. Tako pripit ocrnio je sestrama uspomenu na Moskvu i pokojnu majku koju je voleo, jer je ona bila jedina svetla tačka njegove prošlosti. Maša priznaje sestrama svoju ljubav prema Veršinjinu, a Irina je pristala da se uda za Tuzenbaha iako ga ne voli i to zbog jedinog cilja – odlaska u Moskvu.
U četvrtom činu vojnici napuštaju grad i opraštaju se od sestara Prozorov, u turobnoj i mučnoj atmosferi. Tuzenbah uvredi Soljonija koji je takođe zaljubljen u Irinu pa ga zatim poziva na dvoboj. Tuzenbah gine u dvoboju, a Čebutikin je pasivni posmatrač koji nije ništa preduzeo kako bi sprečio dvoboj. Irina je promenila posao i počinje da radi u gradskoj upravi, no i dalje mrzi svoj posao koji joj daje osećaj da joj život samo prolazi. Olga je postala upravnica pa se sa Anafisom seli u iznajmljeni stan pored gimnazije.
Četvrti čin prožet je odlascima i opraštanjima, a sestre zauvek odlaze iz svog doma. Nataša obilazi kuću i zapovednički naređuje promene. Najpre je dala da se poseče javor i aleja jela. Nada u budućnost nije potpuno nestala za tri sestre, ali razrešenje njihovih puteva ostaje nedorečeno te ostavlja čitaocu mogućnost nagađanja.
Drama završava monolozima sestara, a izgovaraju ih uz muziku koja prati vojsku na odlasku iz grada. Monolozi otkrivaju njihovu spoznaju nemogućnosti da se u budućnosti dogodi išta dobro i o osuđenosti na besmislen život.
Mesto radnje: Rusija
Glavni likovi: Irina, Olga i Maša
Autor: Anton Pavlovič Čehov
Beleška o autoru
Anton Pavlovič Čehov rođen je 1860. u Taganrogu u Rusiji. Završava gimnaziju u rodnom gradu i upisuje Medicinski fakultet u Moskvi. Još kao student bavio se pisanjem. Bio je srčani bolesnik premda je bio lekar.
Oženio se glumicom O.L. Kniperovom. Osim što je pisao drame, bio je pripovedač i romanopisac. Najbolja njegova dela su novele i pripovetke. Tokom života sarađivao je sa velikim operskim rediteljima. Čehov umire u sanatorijumu Badenvajler 1904. godine.
Poznat je kao dramski pisac i tvorac antiteatralnog pozorišta i psihološke drame. Njegova najpoznatija dela su: Tri sestre, Galeb, Ujak Vanja, Čovek u futroli, O ljubavi, Verenica.
Pisao je i kratke humoreske o otuđenim ljudima koje je društvena realnost izobličila. Fabule njegovih dela jednostavne su i bez velikih junaka i velikih zbivanja. Pisao je drame od komičnih jednočinki, a kasnije i sa više činova. Čehov je uvelike uticao na razvoj moderne dramske književnosti.
Nema komentara:
Objavi komentar