Vilijem Sekspir-Kralj Lir

Vrsta dela: tragedija

Vreme radnje: 8. vek pre Hrista

Mesto radnje: Britanija

Tema dela: ludilo kralja Lira

Ideja dela: čovek mora da se pomiri sa svojom prolaznošću

Kratak sadržaj

Prvi čin

Scena prva

U svečanu dvoranu dvora kralja Lira ulaze Kent, Gloster i Edmund i raspravljaju da li kralj više voli vojvodu od Olbanija ili vojvodu od Konvala. Prekida ih zvuk trube i ulaze dvoranin s krunom, kralj Lir, Konval, Olbani, Gonerila, Regana, Kordelija i pratnja. Kralj Lir objavljuje da će podeliti imovinu i najviše dati onoj kćeri koja ga najviše voli. Gonerila izjavljuje svoju ljubav stihovima da ga preko svake mere voli, Regana govori da je od iste građe kao i njena sestra, a Kordelija na sve to negoduje. Dolazi red na Kordeliju, kraljevu mezimicu, koju on najviše voli, ali ona govori da ne može lagati kao njene sestre, već ga voli onoliko koliko kćeri priliči. Uskoro će se udati, pa će njeno srce biti podeljena na oca i na muža. Kralj, ne očekujući takav odgovor, burno reaguje i odriče je se. Kent pokušava odbraniti Kordeliju ali ga kralj proteruje iz kraljevstva zbog takvog čina.

Vojvoda od Burgundije, ne dobivši miraz za Kordeliju, odbija njenu ruku. Kralj Francuske biva očaran njenom iskrenošću i čistotom te je uzima za ženu, pa nakon što ona nalaže sestrama da vole oca, odlaze u Francusku. Regana i Gonerila ostaju same i smišljaju šta da urade povodom kraljevog ponašanja, pošto je oduvek bio prek, ali ga starost čini još gorim.

Scena druga

U zamak grofa od Glostera ulazi Edmund sa pismom u rukama i vodi monolog iz kog saznajemo da je ljubomoran na brata Edgara te da mu želi preoteti nasledstvo. Ulazi Gloster i videvši da Edmund nešto skriva, otima mu pismo u kom je navodno objašnjena zavera koju Edgar sprema protiv oca. Da bi se uverio u to, dogovara se sa Edmundom da ga sakrije negde, odakle će moći da čuje razgovor između braće. Gloster odlazi, a ulazi Edgar. Edmund mu poruči da je otac kivan na njega, pa je bolje da se sakrije u njegov stan i prisluškuje razgovor koji budu vodili. Kada je Edgar otišao, Edmund zaključi da je lako posvađati lakovernog oca i plemenitog sina.

Scena treća

U sobu dvorca vojvode od Olbanija ulaze Gonerila, Osvald i njen dvoroupravitelj. Gonerila i Osvald govore o tome kako je kralj udario plemića jer je koreo njegovu dvorsku ludu, te ona ne želi govoriti sa njim. Rešena je, ukoliko nastavi tako, poslati ga sestri Regani.

Scena četvrta

U dvoranu istog dvorca ulazi Kent, koji se prerušio u nameri da stupi u službu kralja Lira. Kralj odluči da će ga, ako mu se posle ručka i dalje bude dopadao, primiti u službu. Ulazi Osvald i kralj ga usred konflikta udara. Kent pritrčava kralju u pomoć, podmeće Osvaldu nogu i grdi ga.

Ulazi dvorska luda, koja ima ulogu naratora i šaljivim stihovima poručuje kralju da je budala. Ulazi Gonerila koja grdi kralja, poručuje mu da zbog njega i njegove pratnje dvor liči na krčmu i da ukoliko nastavi sa nasiljem, neće izbeći sud. Kralj se jako ljuti i odluči da ide kod svoje druge ćerke Regane. Kralj odlazi, a Gonerila naređuje Osvaldu da napiše pismo njenoj sestri o skorašnjim događajima i brzo ga odnese.

Scena peta

U dvorište dvora vojvode od Olbanija ulaze Lir, Kent i budala, koja govori Liru da će i druga ćerka postupiti sa njim kao i prva, jer su iste. Tada kralj, oseća prvi nagoveštaj ludila.

Drugi čin

Scena prva

U dvorište zamka grofa Glostera ulaze Karan i Edmund. Razgovaraju o mogućem ratu između vojvoda Konvala i Olbanija. Takođe, Vojvoda od Konvala i Regana dolaze Glosteru večeras, što se uklapa u Edmundov plan. Karan odlazi a ulazi Edgar kome Edmund poručuje da je otac otkrio gde se skriva, te da radi predstave, mora izvući mač na njega.

Edgar odlazi, a Edmund ranjava sebe. Ulazi Gloster, i Edmund mu govori kako ga je brat pokušao nagovoriti da ubije oca, a kada je odbio, Edgar je pokušao ubiti njega. Gloster odlučuje da izda poternicu i nagradu za glavu njegovog sina, a Edmundu, ostavlja nasledstvo. Ulaze Regana i Konval, kojima Gloster govori o Edgaru. Regana se ne čudi tim događajima ukoliko je bio prijatelj sa njenim ocem i govori kako je dobila pismo od sestre sa opomenom da kad kralj i pratnja dođu u njen dom, ona ne bude tu.

Scena druga

Pred Glosterovim zamkom sreću se Kent i Osvald. Usred svađe, Kent vadi mač na njega. Buku čuje Edmund, te ih razdvaja. Ulaze Konval, Regana, Gloster i sluge, a na Glosterovo pitanje kako su se posvađali, Osvald objašnjava konflikt iz zamka sa kraljom Lirom, zbog čega je Kent, još uvek opijen ljutnjom, nasrnuo na njega. Konval stavlja Kenta u kvrge jer se tako kažnjavaju najpodliji prestupi. Svi odlaze, a ostaju samo Gloster i Kent. Gloster ga žali, ali ne može ništa učiniti. Kent ostaje sam i čita Kordelijino pismo koja je saznala za njegov prerušen život.

Scena treća

U pustari Edgar se sakrio u kolibu i vodi monolog iz kog saznajemo da je već stavljen van zakona te se prerušio u ludaka, što se smatralo nižim od prosjaka.

Scena četvrta

Pred Glosterovim zamkom, Kent je u krvrgama dok ulaze kralj Lir, dvorska luda i jedan plemić. Kent objašnjava kralju da je prvi predao Regani pismo, ali je neposredno za njim, veoma zadihan, utrčao drugi pismonoša, noseći Gonerilino pismo. Regana ga je smestra pročitala i naredila da krene sa njima u Glosterov dom i tu sačeka odgovor. Prepoznavši drugog pismonošu, Osvalda, Kent se razljutio, posvađao sa njim i izvadio mač. Nakon toga, Konval ga je stavio u kvrge. Kralj se postideo svojih postupaka ali videvši Kenta u kvrgama, shvata da je Reganino povlačenje lukavstvo.

Ulazi Gloster sa Konvalom, Reganom i slugama te oslobađa Kenta kvrga. Regana opravdava postupke svoje sestre, a kralj joj govori da je neće kleti, jer veruje da ona ne bi otpustila njegove vitezove, niti zaključala vrata da on ne uđe u njen dom. Čuju se trube koje najavljuju Gonerilin dolazak. Regana govori ocu da se vrati Gonerili i otpusti pola pratnje, jer je veoma skupo plaćati ih sve, a toliko ljudi u jednom domu, sa dve Komande, ne mogu održati mir. Lir odlučuje da se vrati Gonerili uz reči da su postale njegove starateljke pod uslovom da ima toliko pratnju. Ali, Gonerila mu govori da mora svu pratnju otpustiti, na šta se on srdi, pa ode sa Kentom i dvorskom ludom.

Treći čin

Scena prva

U pustari je tutnjala strašna oluja. Kent i plemić dojahali su u susret jedan drugom. Govore kako je počeo rat između Francuske i Britanije. Kent, kao dokaz da je više no što mu spoljašnost govori, daje plemiću kesu sa novcem i poručuje da ako vidi Kordeliju da joj pokaže jedan prsten po kom će ga ona prepoznati. Razdvajaju se s namjerom da potraže kralja.

Scena druga

U drugom delu pustare, dok oluja još traje, kralj Lir s dvorskom ludom žali svoju sudbinu, svoje kćeri i traži sklonište.

Scena treća

U odaji Glosterovog zamka Gloster govori Edmundu da postoji razdor između vojvoda i da će patnja kroz koju kralj prolazi biti osvećena jer se jedan deo francuske vojske već iskrcao na obale Britanije. Odlučuje da potraži kralja i krišom mu pomogne. Edmund vodi monolog iz kog saznajemo da će obavestiti vojvodu o očevoj nameri da pomogne kralju.

Scena četvrta

U pustari pred kolibom nalaze se Lir, Kent i dvorska luda. Dvorska luda ulazi prva i istrčava uz obrazloženje da je unutra neki duh po imenu Jadni Tom. Edgar izlazi, a kralj Lir, videvši ga tako prerušenog, poludi. Edgar govori kako je prosio i navukao na sebe sedam smtrnih grehova zbog čega je za malo izvršio samoubistvo. Sakrili su se u kolibu, te je ušao Gloster, koji ih odvodi u seljačku kuću blizu zamka.

Scena peta

U sobi Glosterovog zamka Edmund predaje Konvalu pismo koje navodno dokazuje da je njegov otac uhoda u korist Francuske, što ga čini izdajnikom.

Scena šesta

U sobi seljačke kuće blizu zamka kralj, potpuno lud, pravi predstavu, gde Edgar predstavlja sudiju a Kent i luda porotu, te odlučuje kakvu će presudu doneti Regani i Gorenili. Gloster se vraća sa spremljenom nosiljkom za kralja i poručuje Kentu da ga nosi u Dover, gde im je sve obezbeđeno. Kent, Gloster i dvorska luda odnose kralja.

Scena sedma

U sobu Glosterovog zamka ulaze Konval, Regana, Gonerila, Edmund i sluge. Konval poručuje Gonerili da svom mužu pokaže pismo u kom piše da se Francuska vojska iskrcala i da potraže izdajnika Glostera.  Kada su ga pronašli i doveli, on otkriva Konvalu da ga je, ne mogavši gledati nepravdu koja se čini kralju, poslao u Dover. U pokušaju da mu iskopa oči, što je i uspeo, Konvala ubija prvi sluga koga Regana ubija mačem. Regana Glosteru otkriva da ga Edmund mrzi i da je on otkrio njegovu izdaju. Kada je Regana izašla, drugi i treći sluga odvode Glostera prosjaku da ga vodi po svetu.

Četvrti čin

Scena prva

U pustari Edgar uočava oca, kao prosjaka, koga vodi starac, što je radio šezdeset godina kao zakupnik kod njegove porodice. Pita Edgara, zna li put za Dover. Gloster, misleći da je Edgar siromašni ludak, nudi mu novac ukoliko ga odvede na vrh grebena odakle je mislio skočiti.

Scena druga

Pred dvorac vojvode od Olbanija dolaze Gonerila i Edmud kojima Osvald saopštava da ga je vojvoda nazvao „budalom što izvrće stvar“. Gonerila naredi Edmundu da organizuje i predvodi vojsku. Nagoveštava da će mu naložiti ubistvo Olbanija i izjavljuje mu ljubav. Edmund odlazi a ulazi Olbani koji prekoreva svoju ženu jer je, zajedno sa sestrom oterala oca u ludilo. Rađa se mržnja među njima. Ulazi glasnik sa vestima da je Konvali mrtav, jer ga je ubio sluga kada je hteo iskopati drugo Glosterovo oko. Olbani žali Glostera.

Scena treća

Radnja se odvija u Francuskom logoru blizu Dovera. Kent i plemić razgovaraju o iznenadnom povratku kralja Francuske u rodnu mu zemlju, na nagovor Kordelije, koja je bila ganuta Kentovim pismom. Kent saznaje da je kralj Lir u Dover,  ali odbija, zbog sramote, da ode Kordeliji.

Scena četvrta

U Francuski logor blizu Dovera ulaze Kordelija, lekar i vojnici. Traže kralja. Lekar govori kako ga je moguće izlečiti uz pomoć lekovitog bilja. Saznajemo da je Francuski kralj, upravo zbog Kordelijinog bola, krenuo u rat.

Scena peta

U sobi Glosterovog zamka saznajemo da je Regana, koja pokušava sprečiti Osvalda da odnese Gonerilino pismo Edmundu, prozrela da su njih dvoje ljubavnici. Ali Edmund je izjavio ljubav i Regani. Takođe, stavlja nagradu na Glosterovu glavu.

Scena šesta

U predelu blizu Dovera, Edgar je prevario Glostera da je na vrhu brega. Nakon što Gloster „skoči“, Edgar se pravi da je neko drugi i govori mu kako je nejgov život čudo, jer je preživeo, nepovređen, pad sa tako velike visine. Dolazi kralj Lir, okićen cvećem, pa on i Gloster prepoznaju jedan drugog. Dolazi plemić po kralja, po Kordelijinom naređenju, od koga kralj beži. Dolazi Osvald i raduje se jer će dobiti nagradu što je pronašao Glostera. Ali Edgar brani oca, suprotstavlja se Osvaldu i ubija ga. Pronalazi Gonerilino pismu upućeno Edmundu iz kog saznaje da su ljubavnici. Čuje doboš u daljini i odvodi oca.

Scena sedma

Radnja se odvija u šatoru u farncuskom logoru. Kornelija izražava svoju duboku zahvalnost Kentu, a lekar budi kralja. Kralj je u deluziji, jer se nalazi na nepoznatom mestu, ali ipak prepoznaje Kordeliju i Kenta, te postaje zdrav.

Peti čin

Scena prva

U britanski logor blizu Dovera ulaze Edmund, Regana, oficiri i vojnici. Regana zaključuje da se Gonerilinom glasniku dogodilo nešto loše, a Edmund je uverava da između njega i njene sestre nema simpatija. Ulaze Olbani i Gonerila. Olbani govori kako će se uključiti u organizaciju vojske samo zato što su se francuske trupe već iskrcale na njihovu teritoriju. Ulazi Edgar sa pismom i brzo odlazi. Nakon toga dolazi Edmund koji razmišlja o ubistvu Olbanija kad se rat završi.

Scena druga

Edgar beži sa ocem jer je kralj Lir izgubio bitku, te su on i Kordelija u zarobljeništvu.

Scena treća

U britanski logor blizu Dovera ulazi Edmund kao pobednik te Lir i Kordelija kao zarobljenici. Edmund naredi da se zatvore u tamnicu. Kasnije, daje pismo kapetanu i objašnjava da će biti unapređen za jedan čin ukoliko ubije Kordeliju i namesti da izgleda kao samoubistvo. Kapetan ode, a ulaze Olbani, Gonerila, Regana, oficiri i vojnici.

Olbani zahteva od Edmunda da preda zarobljenike, kako bi im oni doneli presudu, što Edmund odbija. Regana i Gonerila se prepiru oko Edmunda, a Olbani predlaže da se Regana i Edmund venčaju. Tada Olbani saznaje da se Edmund verio sa njegovom ženom i izaziva ga na dvoboj.

Gonerili biva loše jer joj je Regana tajno stavila otrov u hranu i odvode je u šator. Ulazi glasnik, koji pred treći znak trube poručuje da, ukoliko neko želi dokazati da je Edmund višestruki izdajnik, sada je vreme da to učini. Druga truba odgovara i ulazi Edgar koji ga optužuje za neverstvo bratu i ocu te Edmund shvata, da je to njegov brat. Počinju sa borbom i Edmund biva ranjen, te moli brata za oproštaj. Edgar objašnjava Olbaniju, gde je do sad bio i šta je radio.

Ulazi plemić sa krvavim nožem i objašnjava da su Gonerila i Regana mrtve, jedna zbog otrova, a druga je izvršila samoubistvo. Edmund se u poslednjem času kaje i poručuje da brzo odu u zamak i spreče Kordelijino ubistvo. Edmunda iznose, a ulazi Lir s mrtvom Kordelijom na rukama. Otkriva da je ubio kapetana, jer joj je to učinio. Kent otkriva Liru ko je zapravo. Ulazi oficir i saopštava da je Edmund mrtav.

Olbani vraća svu vlast kralju, a Edgara i Kenta vraća na stare pozicije. Kralj, misleći da se guši zbog tesnog odela, otkopčava dugme na košulji, ali kratko nakon toga i on umire. Olbani proglašava opštu žalost i upravu države prepušta Kentu i Edgaru.

Likovi: Lir (kralj Britanije), kralj Francuske, vojvoda od Burgundije, vojvoda od Konvala, vojvoda od Olbanija, grof od Kenta, grof od Glostera, Edgar (Glosterov sin), Edmund (Glosterov kopilan), Karan (dvoranin), Osvald (Gonerilin dvoroupravitelj), starac  (Glosterov zakupac), lekar, dvorska luda,
Gonerila, Regana i Kordelija (Lirove kćeri)

Analiza likova

Lir – kralj Velike Britanije i otac Gonerile, Regane i Kordelije. Najviše je voleo Kordeliju. Već na početku drame, on je starac od osamdeset godina. Navikao je da ga svi slušaju i udovoljavaju mu, te je postao razmažen i okrutan. On je zapravo bio željan pažnje, te je pokušao da zadrži određena prava koja je imao tokom vladavine. Nakon što je podelio kraljevstvo i ostao bez ičega, na videlo izlazi nepoštovanje ljudi koji su se pravili da ga uvažavaju. Ubrzo, nalazi se u beznadežnoj situaciji, te postaje lud. U svojoj ludosti, on iznosi neke plemenite osobine, veliku tugu i razočaranost te saznajemo da je zapravo dobar. Njegova mezimica Kordelija, pomaže mu da se vrati u normalno stanje, posle čega je priznao svoju sramotu, nedolično ponašanje i počeo uvažavati istinse vrednosti u ljudima.

Gonerila – najstarija Lirova kćer, udata za vojvodu od Olbanija. Zbog lažne izjave ljubavi, dobila je veliki deo nasledstva. Ona zapravo, nije ispoštovala dogovor da otac može zadržati svu svoju pratnju nakon što preuzme starateljstvo nad njim. Znala je da je oduvek bio srdit, te je jedva čekala da se dokopa moći i njega baci u senku. Bila je u tajnoj vezi sa Edmundom, zbog čega je posle rata mislila narediti da se ubije njen muž. Na kraju je otrovala sestru i izvršila samoubistvo.

Regana – srednja ćerka kralja Lira, udata za vojvodu od Konvala. Dobro se slagala sa Gonerilom i imala isto mišljenje i ciljeve kao ona. Njen muž biva ubijen, te stupa u tajnu vezu sa Edmundom, što uzrokuje rivalstvo između nje i sestre. Kao i Gonerila, volela je moć, bila prevrtljiva i lukava.

Kordelija – najmlađa ćerka kralja Lira, njegova mezimica. Njen lik se izdvaja, jer je bila veoma dobra, čista, hrabra i iskrena. Zbog svoje plemenitosti, Lir je se odriče, jer nije lagala u vezi ljubavi prema njemu, kao njene sestre. Smatrala je da je njena dužnost voleti oca, a isto tako i budućeg muža, što je očaralo kralja Francuske, te ju je bez miraza oženio. Njenu požrtvovanost i plemenitost dokazuje čin da se svim silama potrudila da izleči kralja od ludosti, a primila ga je dok je bio u izgnanstvu. Na kraju, kao zatočenik, biva ubijena od strane komadanta.

Vojvoda od Burgundije – Kordelijin prosac, koji odbija uzeti je za ženu bez miraza, pošto je se kralj odrekao.

Kralj Francuske – Kordelijin muž. Voli je od samog početka, kada ga je očarala svojim plemenitim osobinama. Uzima je kao kraljicu Francuske. Svoju ljubav i naklonost dokazuje tim, što je zbog nje krenuo u rat.

Vojvoda od Konvala – Reganin muž, koji ju je oženio zbog nasledstva. Zao čovek, iskopao je Glosteru oči, nakon čega ga je ubio verni Glosterov sluga.

Vojvoda od Olbanija – u početku se čini kao zao čovek, ali kasnije saznajemo da je dobar. Ne opravdava postpke svoje žene i njene sestre Regane, zbog čega se javlja mržnja između njega i Gonerile. Otkriva Edmundovu izdaju i privržen je Edgaru i Glosteru. Miran je i izbegava konflikte, te je njegova žena često govorila kako je plašljive naravi.

Grof od Kenta – Lirov verni sluga. Nakon što ga je Lir proterao iz zemlje, on se prerušava i ponovo stupa u njegovu službu. Pratio ga je svuda i mnogo mu pomagao. On u ovoj drami predstavlja figuru apsolutne odanosti.

Grof od Glostera – ima dva sina Edgara i Edmunda. Manje je uvažavao Edmunda, jer je on kopilan. Lakoveran je i veoma odan kralju, te mu u njegovim najtežim trenutcima, kada je bio u pustari, pruža utočište i pomoć. Zbog svoje lakovernosti proteruje svog naslednika Edgara i stavlja nagradu na njegovu glavu.

Edgar – zakonit Glosterov sin, plemić u svakom smislu te reči. U izgnanstvu se krio u pustari, prerušen u ludog siromaha. Zbog svojih dobrih osobina i duboke ljubavi prema ocu, uprkos izgnanstvu, pomogao mu je kada je bio slep. Ubio je svog brada Edmunda u dvoboju.

Edmund – Glosterov kopilan, te je zbog toga bio ljubomoran na rata Edgara i želeo mu je preoteti nasledstvo. Veoma je lukav i zao. Namešta bratu lažno pismo koje svedoči zaveru protiv oca i otkriva očevo pomaganje kralju, zbog čega Gloster biva prognan i kažnjen. Verio se sa obe kraljeve ćerke. Na kraju sva njegova zlodela izlaze na videlo i u dvoboju ga ubija brat Edgar.

Osvald – Gonerilin dvoroupravitelj, koji joj je veoma privržen i spreman je uraditi sve za nju. Dobijamo utisak da je zaljubljen u Gonerilu.

Dvorska luda – ima ulogu naratora u drami. Govori u stihovima, koji zvuče ludo, ali su istiniti, te su njegove okrutne reči opravdane. Niko ga ne uvažava.

Beleške o autoru

Vilijam Šekspir kršten je 26. aprila 1564. godine, a umro je 23. aprila 1616. Bio je najveći pisac i dramaturg na engleskom jeziku. Podaci njegove biografije nisu potvrđeni, ali smatra se da je osnovnu školu završio u Stratfordu. Sa osamnaest godina, oženio je En Hatavej, osam godina stariju od njega, jer je bila trudna. Imao je troje dece, od kojih je najstarije umrlo sa jedanaest godina, iz nepoznatih razloga.

Bio je član londonskog pozorišta. Period od 1585. do 1592. godine naziva se „Šekspirovim izgubljenim godinama“, jer se ne zna pouzdano šta je radio u tom vremenskom razdoblju. Od 1594. Bio je u sastavu glumačke trupe „Ljudi lorda Čemberlena“ koja je postala vodeća glumačka družina u Londonu, te je kasnije kupila nekoliko pozorišta i obogatila se.

Do 1598. njegovo ime je bilo objavljivano na naslovnim stranama. 1605. prestaje da se bavi glumom. Nakon 1606. godine napisao je mali broj pozorišnih komada i nijedan od njih mu nije bio pripisan nakon 1613.

Postoje četiri perioda u njegovoj stvaralačkoj karijeri: prvi je trajao do 1590. godine, u kome je pisao komedije pod uticajem rimskih i italijanskih uzora; drugi je počeo 1595. godine s tragedijom „Romeo i Julija“, a završio se 1599. s „Julijem Cezarem“; u trećem periodu do 1608. pisao je samo tragedije; a u četvrtom periodu, koji je trajao do 1613. godine, pisao je tragikomedije.

Najpozatija dela su Vilijama Šekspira su „Romeo i Julija“, „Julije Cezar“, „Hamlet“, „Kralj Lir“, „San letnje noći“, „Mletački trgovac“, „Ukroćena goropadnica“, „Bogojavljenska noć“, „Zimska priča“, „Perikle“ i mnoga druga.